Sofijini dnevnici

Svaka zora,

 nova bora.

Krv teče,

rana peče.

Duša boli,

Boga moli...

Vek će proći,

kad ćeš doći?

Kosa sedi,

al` ne vredi.

Tebe nema,

kraj se sprema.

Suza pade,

srce stade.

by Sofi

http://www.youtube.com/watch?v=14I20qp1On0

 efren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde

Secam se davno, jos u zlatnom bokalu,
Prvi put sam video mikrofon, staj'o na astalu,
U hladu starog kestena, gde je moja draga nestala,
Ja urez'o sam ime, bacio prve rime,
Ja sam odrast'o na pesmama gradskih boema,
I pricama alasa kojih danas vise nema,
Kalio se s najboljima, po zadimljenim birtijama,
Udvarao se damama, kockao sa lihvarima,
Nekad kuci srecan, nekad sve izgubio,
Nekad zenu grlio, nekad kaldrmu ljubio,
I nisam sebi sudio, gde god bi se probudio,
Bol je bio isti, s njim sam se udruzio,
Zato secanja sam skupljao, k'o oziljke da podsete,
Da nije uvek bilo samo hladno I sivo,
Da krv crvena k'o vino, bojila je noci,
Kroz odraze u casi, to su bile tvoje oci,
A ja sam morao da odem, fijaker me je cekao,
Beograde zbogom, mnoge ti stvari nisam rekao.

refren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde

Zaboravi me draga, zaboravi da te volim,
Nastavi da zivis, mozda vise ne postojim,
Grlim secanja u mraku, dok ih lucom svece bojim,
Da ne mislim na krike shto cuju se niz hodnik,
Dok borim se sa ranama, sanjam da,
Opijam se vinom, rakijom I tamburama,
Starom violinom, I pocepanim glasovima,
Tuznom pesmom cigana, dimom, i polomljenim casama,
Sa boemima mojim se nadvikujem za stolom,
Gadjam, pesmama recitujem, otimam za slovom,
Zbog samo jednog stiha, moj zivot sad je gotov,
Pustinja u srcu dok kroz prozor gledam otok,
Sanjam da mirisem tvoj parfem, dok se privijas uz mene,
Suze mi poteku kao kise u jesen,
'Ej ne svani pusta zoro, pusti me da ceznem
Nikad ne svani dok u meni ima pesme,
Al' ja sam morao da odem, jer nekome sam smetao,
Beograde zbogom ovo ti josh nisam rekao.

refren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde

Danas rane vise bole, nego zuce iza skole,
Nego zvuci one strofe kad sam morao da odem,
Al' sad sam opet ovde, al' sve nam se izgubilo,
Posekli su kesten, gde sam nekad tebe ljubio,
Ne mirisu lipe, nema stare violine,
Nema ciganina sedog da za moju tugu brine,
Moj Beograde
Izgubio sam korene, dzabe nosim ordenje,
Kad niko me ne poznaje,
Pa zvezdu Crnog Djordja, dadoh sad za bokal grozdja,
Sta ce meni ona, kad ja nemam bilo koga,
Samo nespokoj i bol, moji najbolji drugovi,
U kafani lomim case dok mi dusa ne iskrvari,
Balada disidenta, jedna tuzna srpska pesma,
Nekim buducim kafanama, za bolja vremena,
Neka zastane u grlu, kad je neko drugi peva,
Sve je isto u mom kraju, samo mene vise nema,
Ja sam morao da odem, takav nikom nisam trebao,
Beograde zbogom, pamti dobro sta sam rekao!

Sofi,
ne mogu da ti nadjem mesto u strofi
gde se meškoljiš i gde se smeješ
u isto vreme
dok oko tebe neki novi svet veje
imam ideje o knjigama
koje su napisane za tebe

Sofija kako budeš starija
sve više ćeš otkrivati sveta
prestaćeš da se kriješ ispod kreveta
osetićeš hladnoću severa
toplinu juga
znaćeš da pokažeš gde je sreća gde tuga
gde se na nebu crtala duga

Tvoje ime sadrži
neuništivo zrno koje gotovi mora
fijuk vetrova
koji donose talase
imaćeš u očima
slobodu srebrnih zora
pogled kojim si znala sve

Pre nego si pričala, hodala, čitala
pre nego si ikog pitala: 'A šta sam ja na ovome svetu?'
dobila si svoj svet Sofi
glavnu ulogu u jednoj sporednoj strofi
posvetu malu ostavljenu u cvetu
koja te čeka i polako zrije
tako blizu daleke Sofije

 Sined by HOKIAKIMOV

 (Dalje)